VOJVODINA: NACIONALIZAM NIKAD NEĆE UTIHNUTI
Slobodan KOSTIĆ (Saradnja: Marina FRATUCAN)
TEK ŠTO JE ZABORAV PREKRIO NACIONALISTIČKO DIVLJANJE NAKON VATERPOLO UTAKMICE SA HRVATSKOM, VOJVOĐANSKU JAVNOST NEPRIJATNO JE UZNEMIRIO NASTUP ISTORIČARA JOVANA PEJINA NA TELEVIZIJI NOVI SAD KOJI JE GOVORIO DA JE BARANJA POD OKUPACIJOM, A DA SU SLOVACI, RUMUNI I PRE SVEGA MAĐARI U VOJVODINI KOLONISTI. UBRZO NAKON EMISIJE KOJU SU MNOGI DOŽIVELI KAO OBNAVLJANJE GOVORA MRŽNJE, OSKRNAVLJENO JE KATOLIČKO GROBLJE U NOVOM SADU
RFE
Mada se žitelji Vojvodine nikad nisu uljuljkivali u iluzijama o bezgraničnoj ljubavi koja spaja brojne narode koji žive na tom prostoru, ono što se događalo u poslednje vreme uzdrmalo je sliku o uzajamnom uvažavanju različitosti, što je oduvek bio ključ suživota u ovoj pokrajini. Tek što je zaborav prekrio nacionalističko divljanje nakon vaterpolo utakmice sa Hrvatskom, vojvođansku javnost neprijatno je uznemirio nastup istoričara Jovana Pejina na Televiziji Novi Sad koji je govorio da je Baranja pod okupacijom, a da su Slovaci, Rumuni i pre svega Mađari u Vojvodini kolonisti. Ubrzo nakon emisije koju su mnogi doživeli kao obnavljanje govora mržnje, oskrnavljeno je katoličko groblje u Novom Sadu. Slučajno ili ne, učestali su grafiti sa uvredljivim porukama drugim narodima, a Srpska radikalna stranka upravo je u glavnom gradu Vojvodine započela svoju predizbornu kampanju. Taj sled događaja prosto nameće pitanje da li Vojvodina ponovo ulazi u stanje nacionalnih tenzija i netrpeljivosti za koje se verovalo da su nestali sa košmarom devedesetih godina. O ovoj temi razgovarali smo sa predsednikom Skupštine Vojvodine Nenadom Čankom, istoričarem Jovanom Pejinom, predsednikom Gradskog odbora Demokratske stranke Srbije Novog Sada Dejanom Mikavicom i sociologom Laslom Vegelom.
Radikalizacija odnosa u dvomilionskoj višenacionalnoj Vojvodini, čiju trećinu stanovništva čine manjine, započinje početkom devedesetih. Blizina ratišta u Hrvatskoj, odlazak što prisilno, što dobrovoljno mobilisanih, s akcentom medijske promocije da se ne ponov1i 1941. godina, doneli su, sada već istorijsku, 1991. godinu sa Novosadskim korpusom u Vukovaru, 1992. godinu sa Šešeljem u Hrtkovcima. Šestog maja, promovišući svoje srpske radikale, pročitao je spisak nepodobnih Hrvata, a onda je usledio već poznati scenario:
VOJVOĐANSKI HRVATI
Došli su ujutro u osam sati i napadali na kuću dok nas nisu u dvanaest sati isterali. Dvorište je bilo puno ljudi, žena i dece i lepo su nam kazali: „Napolje!“
Zamotali su mi bombu u košulju i rekli da moram da idem i gotovo. A ja nisam htio, jer kud sam mogao da idem?
Ja sam rekla da nemam kud. Kaže: „Hoćeš otići kad ti sinu odrežem glavu?“ Ja kažem: „Nemam ja sina“. „Imaš ti sina u Rumi“, znali su u koju školu ide, sve su znali.
RFE
Etničkog čišćenja ili „humanog preslenja naroda“ bilo je i u ostalim sremskim selima naseljenim hrvatskim stanovništvom, u Sremskoj Mitrovici, Rumi, Slankamenu, Kukojevcima, Gibarcu. Danas u ovim kućama žive srpske izbeglice iz Hrvatske, nimalo raspoložene za povratak nekadašnjih vlasnika:
SRPSKE IZBEGLICE
A mi koji smo bili protjerani iz Hrvatske?
Mijenjao sam kuću i izgubio sigurno 80 posto vrijednosti. Ali šutim. A da je Šešelj ekog istjerao? Ma kakvi.
RFE
Iako zvaničnih podataka o promeni etničke strukture u Vojvodini tokom ratnih devedesetih za sada nema, podaci sa poslednjeg popisa jasno pokazuju da se većinsko srpsko stanovništvo povećalo dolaskom srpskih izbeglica, a na račun smanjenja, odlaska manjinskog. Ovako polarizovana na „patriotsku“ srpsku i „izdajničku“ manjinsku, kojoj se pridružuje i nekolicina loših vojvođanskih Srba, Vojvodina dočekuje i oktobarske promene 2000. godine, ali i sve narodne izbore, koji pokazuju da je Šešeljeva nacionalistička opcija vodeća u celom Sremu, ali i u ruralnim oblastima Banata i Bačke, dok demokratska, proevropska struja idalje pobeđuje u gradovima i opštinama sa većinskim manjinskim stanovništvom. Poruke nepoželjnima, baš kao i pre desetak godina, stižu na iste adrese. Razlika je u tome da vlast deklarativno osuđuje, ali praktično ne sankcioniše ovakve pojave. Tako da grafiti poput onih: „Dravu ćemo pregaziti, Hrvatsku zapaliti“, „Napolje Šiptari“, „Bog čuva Srbe“, „Lako nam je pročitati s lica, draga nam je samo ćirilica“ ili „Majko srpska rađaj tiće, Karadžiće i Mladiće“, ispisani na fasadama vojvođanskih gradova, nisu nikava retkost. Stoga ne čudi ni prošlogodišnja burna reakcija prilikom otvaranja izložbe ratnih fotografija Rona Haviva u Novom Sadu:
Mi nikada nismo nijednu zemlju napadali i ničije teritorije osvajali! Vi to dobro znate.
Došao sam da protestujem, zato što se ovdje širi notorna laž o Srbima. Zašto nisu prikazani svi silni zločini nad Srbima? Odsječene srpske glave u vojničkim sanducima, odsječene srpske glave koje se nose u rukama, zašto to nije snimljeno?
Još uvek svi osuđuju samo Srbe i nikog više.
RFE
Poslednje dve godine jasno izražena nacionalistička mržnja nije usmerena samo ka Hrvatima i Muslimanima. Vojvođanskim Mađarima prećeno je lecima da se isele u „zelenu Mađarsku“, ali i bombama u kancelarijama u kojima se izdaju mađarske lične karte. Sombor, februar 2003. godine:
Jedna nepoznata osoba nas je pozvala telefonom i zapretila da će baciti bombu u našu kancelariju.
Tokom rata su nam više puta pretili, tako da sam na to već navikla, za mene ovo nije ništa novo. Naravno, nije mi svejedno, ali se ne plašim.
RFE
Čak ni “srpska Atina“, u glavama mnogih zapadnjaka, ali i nas samih, miran, kulturan i civilizovan Novi Sad, nije imun na nacionalističke ispade. Pobeda nad hrvatskom reprezentacijom u vaterpolu proslavljena je rušilački. Branislav Pomoriški, predsednik Izvršnog odbora grada, jun 2003. godine:
POMORIŠKI
Vandalizam su uradile, orkestrirano, takozvane patriotske snage, a ne znam kakvi su to patrioti koji su u stanju ovo da urade od svog grada.
* * * * *
RFE
Koliko god su svi ti slučajevi postali deo kolektivnog pamćenja naroda koji žive naprostoru Vojvodine, vandalizam na katoličkom groblju u Novom Sadu zapanjio je stanovnike ove pokrajine. To nije bila samo gruba povreda za porodice onih koji tu počivaju, već ogrešenje o sve norme civilizovanog ponašanja. Dok sociolog Laslo Vegel u tome vidi oživljavanje starog nacionalizma, istoričar Jovan Pejin smatra da skrnavljenje spomenika nije ništa novo u ovoj sredini:
VEGEL
Katoličko groblje je samo jedno u nizu. U celoj Vojvidini u poslednjih godinu dana je bilo bezbroj takvih akcija. Nije to nikakav novi nacionalizam, to je stari nacionalizam koji je u Vojvodini sad malo više potenciran nego za vreme Miloševića.
PEJIN
To je bilo i ranije, samo što se nije pisalo u štampi. Bilo je oštećeno i pravoslavno groblje. Katoličko groblje je više puta skrnavljeno u Novom sadu. Pravoslavno je oskrnavljeno jedanput u Senti i još na nekim mestima. Pijane spodobe sruše dva-tri spomenika, to je vandalizam u svakom slučaju.
RFE
Mada su gotovo sve političke partije osudile sknavljenje grobova, čak ni ova vrsta incidenata nije pošteđena upotrebe za kritike koje su se čule od opozicionih partija u Vojvodini. Predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke Srbije Dejan Mikavica i predsednik vojvođanskog parlamenta Nenad Čanak:
MIKAVICA
Za te ekcese veliku odgovornost snosi upravo postojeća vlast, vlast ostataka DOS-a. Najbolji dokaz jesu izjave gradskih i pokrajinskih funkcionera, date recimo na katoličkom groblju, da će najviši predstavnici gradske i pokrajinske vlasti za eksces optužiti pripadnike druge vere i nacije. Tako nešto je van zdrave pameti. Mada u našim zakonima postoji osnova da se protiv ovog flagrantnog, upečatljivog govora mržnje pokrenu određeni krivični postupci, dakle da oni koji su tako nešto izjavili potpadnu pod krivičnu odgovornost.
ČANAK
Pre svega treba imati jasnu svest da su to sve krajevi pipaka jedne te iste zveri koja se zove raspad vrednosnog sistema. Nadgrobni spomenici pre svega smetaju naslednicima onih koji su ljude zatrpavali u pasije jame po pasijim grobljima. Da je to poruka onih koji su izmislili masovne grobnice na ovaj ili onaj način. Indikativno je da su se pojedini samozvani zaštitnici srpskog nacionalnog interesa u tome prepoznali.
RFE
Za 80 oštećećenih i oborenih spomenika, polomljene krstove i raskopavanje jednog dečijeg groba, policija je osumnjičila dvoje maloletnih lica koji su to učinili, prema njihovim saznanjima, po dejstvom veće količine alkohola i bez ikakvih političkih ili verskih motiva. Da li je takvo objašnjenje prohvatljivo za istoričara Jovana Pejina i sociologa Lasla Vegela:
PEJIN
Pitanje je koje su nacije ta deca što su to uradila. Možda su i Mađari, ko to zna. Jer, neće Srbi ići na katoličko groblje, pogotovo ne noću.
VEGEL
To bi moralo da uđe u Ginisovu knjigu. Mogao bi ministar unutrašnjih poslova sam da isproba da za pet sati sruši 80 spomenika i da rukama iskopa jedan grob. To je fizički nemoguće. Očito je da se želelo nešto da zataška.
RFE
Istoričar Jovan Pejin i sociolog Laslo Vegel sreli su se inače nedavno u jednom drugačijem kontekstu. Teza istoričara Pejina o Mađarima i drugim manjinskim narodima kao kolonistima u Vojvodini i slovenskom poreklu Mađara za Vegela je bio nedvosmisleni dokaz izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje. Šta nakon tih verbalnih duela kažu Jovan Pejin i Laslo Vegel:
PEJIN
Ja sam rekao osnovnu istinu o Vojvodini. Vojvodina je prevashodno srpsko pitanje, nije pitanje nacionalnih manjina, niko nema pravo od Vojvodine da pravi državu nacionalnih manjina. I rekao sam nekoliko osnovnih istina, da su svi narodi koji su došli posle Srba na tlo današnje Vojvodine, znači na tlo Banata, Bačke, Baranje i Srema, pa i delimično Slavonije, kolonisti. Kažem da su svi toponimi slovenski. Da su Mađari kolonisti, jesu kolonisti, oni tu nisu autohtoni. Uvek je ovde bilo slovensko i srpsko stanovništvo. To je naročito pogodilo deo mađarske manjine, ne sve, ali pojedince koji još uvek žive u onom velikom mađarskom snu.
VEGEL
Može se primetiti da mnogi intelektualci učestvuju u akcijama desničarskih etnocentričnih organizacija. Naravno, ne samom Beogradu ili u Šumadiji, jer smatraju da upravo u višenacionalnoj sredini mogu više dobiti na snazi, na popularnosti. Smatraju da u takvoj sredini nacionalizam ima više smisla. Ustvari u Vojvodinu se na neki način uvozi nacionalizam. Nacionalistima je uvek potreban neprijatelj. Kako može nacionalista da pronađe neprijatelja u sred Šumadije? On mora da traži neprijatelja tamo gde postoji druga etnička grupacija. To je ta mitologija neprijatelja i konstruisanje neprijatelja.
PEJIN
Savremeni mađarski naučnici tvrdili su i tvrde da su osnovni substrat savremenog mađarskog naroda danas Slovaci. Postoji slovensko-bugarska simbioza iz koje su nastali savremeni Mađari. Ja sam koristio rezultate mađarskih istoričara, u prvom redu članova njihove Akademije nauka. Imam jednu listu od dvadeset i nešto njihovih akademika, antropologa, istoričara, sociologa, statističara. Ako oni lažu i ako su oni srpski nacionalisti, a Mađari su, onda mogu da me optuže.
RFE
Grupa novosadskih univerzitetskih profesora i advokata pravo je podnela krivičnu prijavu protiv odgovornih lica u Televiziji Novi Sad i istoričara Jovana Pejina koji je, prema njihovom mišljenju, sa nidpodaštavanjem i mržnjom govorio o pojedinim manjinskim narodima u Vojvodini. Laslo Vegel u tome pre svega vidi odgovornost ove telelvzije, pa i vlasti, dok predsednik Skupštine Vojvodine Nenad Čanak to smatra posledicom odbijanja da se novosadska televizija vrati onome kome zaista pripada:
VEGEL
Istoričar Pejin i nije interesantan. On je i u samoj srpskoj istoriografiji jedna beznačajna figura. Značajna figura u toj igri je Televizija Novi Sad i njeno rukovodstvo koje na neki način instrumentalizuje Pejina i daje mu sat vremena prostora u emisiji. Tu smo došli u situaciju da vlast postaje saučesnik nekih naizgled sporednih pojava i akcija.
ČANAK
Kako je moguće da Skupština Vojvodine osnuje pre upravo sad već tridesetak godina Televiziju Novi Sad, a da onda posle te narodne pobune 5. oktobra, kada se misli da će se stvari vratiti svojim vlasnicima, od nasilno nacionalizovane imovine za vreme komunista pa nadalje, samo se TV Novi Sad uporno ne vraća Skupštini Vojvodine. Razlog je u tome što ne postoji politička volja, jer se ide na ruku onima koji su trenutno u zemlji dominantni. Zašto je miloševićevska centralistička opcija i dalje dominantna? Odgovor je vrlo jednostavan, posle 15 godina istrebljivanja svega što misli drugačije, progona onih koji misle drugačije, njihovog u velikom broju slučajeva čak fizičkog proterivanja bombama bacanim u dvorište, takvih ljudi praktično više nema. Šta mislite ko bi pobedio u Nemačkoj da su bili izbori 10. maja 1945. godine? Pa sigurno da bi pobedila Hitlerova Nacional-socijalistička partija iz jednostavnog razloga što drugih više nije bilo.
RFE
Na jedan u mnogome paradoksalan način ovakvi ispadi sasvim se različito prelamaju u vizuri raziličitih etničkih zajednica koje žive u Vojvodini. Za manjinske narode koji su tu ostali nakon svih pritisaka, pretnji, nasilnih iseljavanja i proterivanja, to je donelo nove razloge za nespokojstvo. Ali se sve češće može čuti da je u Vojvodini diskriminisan upravo većinski, srpski narod.
MIKAVICA
On je otvoreno diskriminisan i to direktno putem uticaja na institucije srpskog naroda. Moj utisak je, dakle, da ova vlast, pogotovo u pokrajini, a i u gradu – mislim da je u Novom Sadu od prilike ista situacija što se toga tiče – uopšte nema korektan odnos prema većinskoj naciji u Vojvodini i uporno pokušava da joj ospori ili njeno nesumnjivo visoko mesto koje zauzima u kulturnom i civilizacijskom smislu na ovim prostorima ili njenu državotvornost ili u najvećoj meri korektan stav koji su predstavnici ovog naroda imali prema drugim verskim zajednicama, prema drugim narodima i tako dalje.
ČANAK
Branitelji koji najbolji biznis prave od odbrane, to je obično najveće zlo za svoj rođeni narod. Imaju jedini posao da brane, jer kad se brani, onda se ne pita cena. A kad se ne pita cena, onda svako od njih može malo i da se ugradi, da li statusno, da li materijalno, da li ovako, da li onako. A kada pitate od čega se to mi branimo? Dobićete vrlo nevešte, nejasne i u krajnjoj liniji falsifikovane odgovore, kao što je i ta besramna manipulacija istinom o poreklu pojedinih nacionalnih zajednica u Vojvodini.
RFE
S obzirom na hipoteku svega onoga što se dešavalo na ovim prostorima tokom devedesetih, od širenja međuetničke mržnje do ratova za etničke granice, sumnja za izazivanje novih napetosti u Vojvodini pala je pre svega na većinsku zajednicu, mada mnogi u tim nemilim događajima prepoznaju jasne tragove raspada sistema vrednosti.
MIKAVICA
Nema srpskog nacionalizma u tom pežorativnom smislu, kako se to interpretira u javnosti u Novom Sadu i Vojvodini. On jednostavno ne postoji. Da li se uopšte može zamisliti bujanje nekakvog šovinističkog, ako možemo tako da kažemo, nacionalizma na prostoru jedne države koja je praktično izgubila sve prethodne ratove.
ČANAK
Vojvodina je daleko od toga da je zacelila rane, Vojvodina ustvari još nije ni počela da se bavi tim tipom unutrašnjeg dijaloga. Kako vi onda očekujete da se u svom tom naraslom beznađu ne počnu rađati bolesti siromaštva? Od tuberkuloze, za koju se odavno mislelo da je pobeđena bolest, a evo ponovo diže glavu u Vojvodini, do nacionalizma, fašizma ili pripadanja kojekakvim kultovima.
RFE
U svakom slučaju nešto od onoga što danas obeležava vojvođansku stvarnost potvrđuju i neka ranija iskustva.
PEJIN
Srbi su uvek dežurni krivci. Postoji jedna mađarska propaganda i to izaziva Srbe.
VEGEL
Ni sam fašizam nije počeo u Pruskoj, već u višenacionalnim, etnički složenim zajednicama. To je ustvari logika nacionalizma, da uvek ide u akciju tamo gde postoji neka etnička složenost. I ja mislim da današnja vlast nije svesna činjenice da nacionalističke snage misle da je Vojvodina slaba karika u lancu i zato se upravo na nju i koncentrišu i upravo u tom sklopu se može posmatrati i govor mržnje na Televiziji Novi Sad.
RFE
Na taj lanac međunarodnih nesporazuma nadovezala se i inicijativa da grad Kanjiža ponovo dobije naziv Mađarska Kanjiža. Da li i takvi gestovi manjinskih zajednica mogu dodatno da podgriju već ionako napetu atmosferu i kome se takvim težnjama šalje poruka?
VEGEL
Ne verujem da to može dodatno da podgreje situaciju. To nije ništa neobično. Veći problem je u tome što se u to ušlo nepripremljeno. U to se ušlo bez toga da te partije i političke snage javno o tome raspravljaju, da to bude stvar sviju nas. Na žalost, ni mađarski političari nisu na taj način prišli tom problemu, nisu o tome ozbiljno govorili u medijama da bi se razumelo o čemu je reč. Tako da je to jedna nepromišljena akcija, koja je mislim u suštini opravdana, ali nije opravdana na način da se na odsovu toga stiču poeni na drugoj strani. Na žalost, ovo naše društvo na tome nije radilo zajednički.
MIKAVICA
Zbog osetljivosti i ozbiljnosti tog pitanja međunacionalnih odnosa ne bi trebalo tako raditi. Nije problem u samom nazivu, nego u tome kakva se poruka na taj način želi postići. Kao da je ta poruka upućena onima koji su na to pitanje inače bili osetljivi, a to je srpski narod, s obzirom na iskustva koja je imao na ovim prostorima. Jer, ne treba zaboraviti da mnoge stvari koje se vezuju za mađarsku kulturu i politiku u očima, u svesti, u istorijskoj tradiciji srpskog naroda na ovim prostorima nisu lepe, nego su vezane i za genocid, za racije i tako dalje, što je ostalo u jednom tragičnom istorijskom sećanju srpskog naroda na ovim prostorima. O tome se mora voditi računa. I mislim da Kanjiža neće biti više mađarska ako to bude imala u imenu.
RFE
Šta vraćanje tih starih toponima predstavlja za istoričara Jovana Pejina i političara Nenada Čanka?
PEJIN
Pa ako bi se vraćala tradicionalna imena, onda bi morala da se menjaju i ova sadašnja koja nose mađarske naznake u izvorna slovenska. Ali oni su išli na varijantu da Kovin postane Kubin, Subotica – Szabadka, Novi Sad – Újvidék i tako dalje. A Magyarkanizsa, odnosno Mađarska Kanjiža nikad nije ni postojala, postojala je kao Kanizsa, osnosno Kanjiža. To je deo jedne perfidne propagande za reviziju granica.
ČANAK
Magyarkanizsa je stari toponim za Kanjižu. Kanjiža ne dobija novo ime, nego joj se vraća staro i to na mađarskom jeziku. Dakle, na mađarskom se kaže Magyarkanizsa, na srpskom se kaže samo Kanjiža. Kao što imate Srpsku Crnju u Vojvodini, Srpski Miletić i niz drugih mesta kojima niko nema nameru da menja toponim zbog nekih dnevno-političkih potreba. Tako da taj primer Magyarkanizse je primer koji se obično uzima zato da bi se potcrtalo kako, eto, tamo gde su Mađari u većini pokušavaju da nametnu prefikse „mađarski“ ispred srpskih imena. Što nije tačno. To je zlonamerna teza koja služi da se prave problemi tamo de ih nema. Jer, kad nema problema, nema potrebe ni za braniteljima, ni za spasiteljima. To je jedna zlonamerna teza i ja apsolutno mislim da bi oni koji to rade trebali da se zapitaju šta je sa ovom državom koja takve ideje ne dovodi pod udar zakona koji izričito zabranjuje širenje međunacionalne i međuverske ili rasne mržnje i netolerancije.
RFE
Ako već Kanjiža može ponovo da bude Mađarska, zašto Vojvodina ne bi bila Srpska? To je verovatno način razmišljanja onih koji s druge strane traže da se Vojvodina ponovo nazove srpskim imenom, kao kada je u 19. veku zaokružena kao tritorijalna celina.
MIKAVICA
Po mom ličnom mišljenju bi trebalo vratiti taj puni naziv – Srpska Vojvodina, ako držimo do istorijske tradicije i ako držimo do nauke. Ali da bi se to vratilo, treba demokratski proveriti volju svih njenih građana. I mislim da čak ni pripadnici nacionalnih manjina u tome ne bi videli ništa loše, jer to nije nešto novo.
ČANAK
Danas vraćati priču o Srpskoj Vojvodini praktično znači vraćati se u poziciju manjine koja mora da se dokazuje, što je potpuna budalaština. Jer, jedina nacionalna zajednica koja je u stalnom rastu u Vojvodini i to mehaničkim prilivom pre svega, jeste srpska nacionalna zajednica koja je apsolutno domunintna i u relativnom i u apsolutnom smislu.
RFE
Da li sve to što opterećuje vojvođansku svakodnevicu znači da ni tri godine nakon promene vlasti u Srbiji nije napravljen raskid sa matricom onoga što je utemeljio politički poredak Slobodana Miloševića. Sociolog Laslo Vegel vidi niz polovičnih, kompromisnih pokušaja na tom krivudavom putu prekida sa tom vrstom prošlosti, dok istoričar Jovan Pejin otkriva druge razloge za trenutno stanje u Vojvodini:
VEGEL
Vidi se od prvih dana da je to polovično, stalno taktiziranje i da nema ni suočavanja sa prošlošću u onoj meri u kojoj bi to trebalo, već stalni kompromis sa prošlošću. Vojvodina je danas jedna veoma složena politička pojava. Moram da naglasim da napetost nije prisutna samo na etničkom nivou, u Vojvodini su na primer veoma jake kako reformske, tako i antireformske snage i između njih nema kompromisa. U Vojvodinu u ukupnom smislu vladaju velike napetosti i upravo zbog toga se na to mogu nadovezati i etničke napetosti.
PEJIN
Što se tiče Miloševića, on je počeo da ruši komunizam, ali ga nije srušio, nego se nakon prvih koraka uplašio onoga šta je uradio. Onda je počela povika na njega, počeo je da pravi grešku za greškom i na kraju se stvorila opozicija koja ga je srušila. I meni je to normalno – ako nije mogao da završi posao, neka ide. Deca komunista sada prave haos po Vojvodini. Prave i nacionalne tenzije i sve ovo što se dešava. To vam je autonomaštvo.
RFE
Interesantno je s druge strane da predstavnici opozicionih partija u Vojvodini smatraju da je napravljen raskid s tim vremenom. Dok oni koji se nalaze u vladajućoj koaliciji misle da je odlazak Slobodana Miloševića bio samo dobra uvodna špica na kojoj se stalo.
MIKAVICA
Ako niša drugo, mislim da se zaista nalazimo na jednom putu oporavka. I ukoliko se ne bi s vremena na vreme pojavljivali slučajevi zaplašivanja srpskog naroda na ovom prostoru, insistiranja da se objedine opštine gde predstavljaju većinsko stanovništvo građani nesrpske nacionalnosti, kada ova vlast u pokrajini ne bi permanentno pričala stvari koje nemaju nikakve veze sa činjenicama, kao što su priče o nekakvom velikosrpskom hegemonizmu i slične gluposti, kada bi se više cenili postupci predstavnika onih stranaka koje predstavljaju nacionalne manjine, koje su uspostavile jedan demokratski odnos prema pitanju statusa sopstvenog naroda, mislim da bi se stvorila jedna povoljnija klima i mislim da bi taj put oporavka bio brži i mislim da bi rezultati bili vidljiviji.
ČANAK
Mi ustvari plaćamo cenu tome što su građani poverovali 5. oktobra 2000. godine da je sa odlaskom Miloševića sa vlasti gotovo, a ustvari odlaskom Miloševića sa pozicije predsednika države se počelo i stalo se na dobroj uvodnoj špici. Slobodan Milošević, po mom najdubljem uverenju, nije pao sa vlasti zato da bi se vlast promenila, nego je on žrtvovan od strane upravo iste te ideje koju je on ispovedao da bi projekat preživeo. Jasno je da su Slobodan Milošević, Vojislav Šešelj i svi ostali haški optuženici praktično žrtveni jarci koje je sam velikosrpsko-hegemonistički projekat poslao u Hag, da bi na njihovoj zlehudoj sudbini pravio nove mitove, nove martire, da bi se vratio na političku scenu paktično neokrnjen.
RFE
Kako se taj polovični, nedovršeni raskid sa svim onim što je donela prethodna decenija trenutno odražava na ukupnu atmosferu u kojoj žive građani Vojvodine? Da li su manifestacije nacionalizma nešto sa čim moraju da se pomire svi oni koji su trajno vezani za ovaj prostor?
VEGEL
Nacionalizam većinskog naroda sigurno da će kod manjina razvijati jedan defanzivni nacionalizam. To je nacionalizam koji ne može opstati u sistemima države, nego će imati jedan polujavni, poluprivatni, polucivilni karakter. U tom smislu neće moći da prouzrokuje neke promene u državi, ali moći će da prouzrokuje depresije kod manjina i da smanji demokratski potencijal društva.
ČANAK
Nacionalizam u Vojvodini nikad neće ni utihnuti iz jednostavnog razloga što je nacionalizam s jedne strane bolest siromaštva, s druge strane stvar koja se pojavljuje uvek u nacionalno-mešovitim sredinama kao potreba mediokriteta da se po nečemu izdvajaju od drugih. Mediokriteta će uvek biti, višenacionalnosti u Vojvodini će uvek biti, pa će samim tim biti i ovog. Pitanje je samo koliko će to biti važno u uslovima tržišne ekonomije, u uslovima prosperiteta koji toplo želim Vojvodini i koji se svi mi trudimo da postignemo, u uslovima koji će Vojvodinu dovesti u koordinate slabljena državnih granica i njihove veće propustljivosti, mislim da će to postati manje-više deplasirano, ali nikada neće zaista nestati. Možda je to i dobro, možda je dobro da postoje ljudi oko nas koji će nas podsećati na to kakvo sve zlo može da donese takva ideologija da bismo se stalno protiv nje borili. Jer, mi taj problem nacionalizma ne možemo rešiti, ali ga možemo u perspektivi bolje rešavati nego što je rešen danas.
RFE
Da li bi preciznije definisanje statusa Vojvodine učinilo ovu zajednicu mirnijom i spokojnijom? Postoji li dovoljno razloga za jačom autonomijom ove regije? PEJIN
Nema nikakvih razloga, ni etničkih, ni privrednih, ni duhovnih. Mi kad smo bili duhovno jaki, dok su nam bile naša etika i liturgija u glavi, mi smo bili jaki i svu težili ka nama. Onog trenutka kad su nam odsekli liturgiju i etiku, mi smo postali slabi i svi beže od nas. Znači moramo to da onovimo, moramo da obnovimo duhovnost, jer pokret za autonomiju je antikulturni pokret, to je autonomaštvo, protiv Beograda, protiv Srbije, protiv srpskog naroda, protiv nas. To je jedan komunistički pokret kojeg moramo da se oslobodimo i da savladamo.
ČANAK
Vojvodina je, dakle, autonomna pokrajina u okviru Republike Srbije sa zakonodavnom, sudskom i izvršnom vlašću, sa svojom imovinom. S tim što bi sudska vlast bila definisana u kordinatama zakonodavnim, to jest sudovi u Vojvodini bi bili u onoj meri samostalni u kojoj bi se odlučivalo o pojedinim stvarima sa zakonskom snagom. To jest sudili bi po zakonima koji se donose u Vojvodini. Za one koji bi se donosili na nivou cele Srbije bi bili predviđeni neki drugi sudovi. Ja lično mislim da je federalizacija Srbije i Republika Vojvodina kao jedna od federalnih jedinica u Srbiji jedini put da Srbija, izgrižena otrovom režima Slobodana Miloševića, vrlo slična posleratnoj Nemačkoj, znači posthitlerovskoj Nemačkoj, samo kroz jedan tip federalizacije, po uzoru na nemački tip federalizacije, može da očuva svoju integralnu teritoriju, to jest da ponudi neko rešenje za Kosovo.
RFE
Čija je uopšte Vojvodina nakon svih migracija, seoba, ratova i smena država u čijem se sastavu nalazila?
VEGEL
Ako gledate u pravnom smislu, Vojvodina jeste deo Srbije. Ali treba da ima jednu autonomiju i o njenoj sudbini treba da odlučuju njeni građani koji su različitih nacionalnosti. I to je jedna od dimenzija kojoj bi se trebala pridavati važnost. To je pravična, identitetska politika, kako bih ja to nazvao, dakle da ni najmanja grupacija ne bude gubitnik zato što je mala ili zato što u nacionalnom smislu ne pripada većinskoj naciji.
PEJIN
Vojvodina nije višenacionalna sredina, ona je srpska, ali ima ostrva nacionalnih manjina. Imamo Mađare, kojih ima najviše, imamo najviše njihovih ostrva, ali oni se tu nisu naselili kao narod, već kao kolonisti i to je njihov problem. Onda imamo Slovake, Rusine i Rumune. Imamo na primer 187 Italijana u Sremskoj Kamenici. Da li je to nacionalna manjina? To je egzotična grupa.
RFE
Kome pre svega pripada Vojvodina?
MIKAVICA
Vojvodina je naravno svih građana koji žive na ovim prostorima, koji žele ove da žive, koji su uvek bili na ovim prostorima, kao i onih koji dolaze i koji se ovde osećaju lepo, prijatno, kao u sredini, u ambijentu u kojem su živeli oduvek, kao što se osećaju i oni kojima su ovde živeli njihovi preci.
ČANAK
U državnom smislu Vojvodina je deo Republike Srbije i to je bez svake sumnje njena jasna orijentacija. Čija je još Vojdovina? Kao članica Skupštine evropskih regija Vojvodina je Evropska. Vojvodina pripada svojim građanima, bez obzira na njihovu nacionalnu, versku, političku ili zavičajnu pripadnost, iz jednostavnog razloga što u Vojvodini živi oko 29 nacionalnih zajednica. Vojvodina je najmnogojezičnija regija na tlu Evrope. Vojvodina je između ostalog i most koji spaja sever i jug, istok i zapad. Neki cinici uvek kažu – da, zato nas stalno i gaze, jer po mostu se i gazi, ali to je valjda naša sudbina. I zbog toga smo prostor koji pripada svima koji u njemu hoće da budu i ne pripada nikome ko hoće da ga otme.
RFE
Izgleda da jedino oni koji žive na toj zaravni trusnog Balkana povremeno treba da se sete onoga što ih je već naučilo višegodišnje iskustvo – da Vojvođanin nije ni nacija, ni vera, već osećaj pripadnosti jednom mestu koje se može podeliti, a ne samostalno posedovati.
Radio Slobodna Evropa13. oktobar/listopad, 2003 16:14