Vladislava Gordić-Petković o Tišmi, o Šnajderu, i o Vegelu

Politika, 1. jula 2017. PROLAZAK IZMEĐU KAPI Vladislava Gordić Petković Na kraju romana Upotreba čoveka Aleksandra Tišme, preživela logorašica Vera Kroner čita emotivno burni dnevnik pred rat preminule Ane Drentvenšek: čita ga, kaže narator, na pozadini životnih surovosti koje su autorku zapisa zaobišle. Takva su čitanja lucidna, koliko i porazna. I mirnodopska egzistencija počesto je

Novosadski Ferenc Gamp

Kritika Teofila Pančića o romanu Lasla Vegele Vreme, 1. jun. 2017 Vegelovska karnevalizacija istorije nije razuzdana i bučna nego prigušena, mučaljiva, melanholična Laslo Vegel: je Balkanska lepotica ili Šlemilovo kopile (preveo Arpad Vicko; Akademska knjiga, Novi Sad 2017), Ako je Neoplanta ili obećana zemlja, kaže negde njen pisac, bila roman o dolascima, o rastu, o

Novosadski Ferenc Gamp – Teofil Pančić o Balkanskoj lepotici

Vegelovska karnevalizacija istorije nije razuzdana i bučna nego prigušena, mučaljiva, melanholična

Nebojša Milenković: Second hand Europa

Laslo Vegel, „Priče iz donjih predela – berlinski tekstovi“, (s mađarskog preveo Arpad Vicko), IP Cenzura, Novi Sad, 2011. Mi uvek na kraju dobijamo lica naših istina.  Alber Kami „Dolaziš sa rubnih područja i zbog toga te nužno smatraju uljezom. Već dobrano u drugoj polovini života, susrećeš se prvi put sa svakodnevnom stvarnošću Evrope, do

Slobodan Šnajder: Ja, postmoderni kentaur (Bezdomni eseji)

Laszlo Vegel: »Bezdomni eseji«, prijevod s mađarskog Arpad Vicko, Samizdat B92, Beograd, 2002. Piše se Moskva, 1936: U kuhinji jednog moskovskog stana, duboko u noći, vodi se ovaj razgovor: »Nego, Ervine Isidoroviču, kako može čovjek ovako nagomilavati u sebi najnemogućnije atribute: Biti Madžar – samo po sebi je nesreća, ali to nekako još ide. Biti

Miljenko Jergović: Idealan neprijatelj

Nacionalistima je bio idealan neprijatelj. Mislio je svojom glavom i bio je Mađar Do ove priče veoma mi je stalo, ali ću je ispričati onakvu kakva mi je ostala u sjećanju, bez prepravki i nadopisivanja. Samo tako priča može jasno govoriti o onome koji je priča, ne gubeći previše ni od onoga o kome priča.

Miljenko Jergović: Laszlo Vegel: Obećana zemlja

Do ove priče veoma mi je stalo, ali ću je ispričati onakvu kakva mi je ostala u sjećanju, bez prepravki i nadopisivanja. Samo tako priča može jasno govoriti o onome koji je priča, ne gubeći previše ni od onoga o kome priča. Početkom studenog 2013, na sanjanju knjiga u Puli, usred one odumiruće afere s

Mića Vujičić „Neoplanta ili Obećana zemlja“ Lasla Vegela

„Na šta je moja generacija računala u ovom gradu?“, pita se jedan od junaka nove knjige Lasla Vegela U novi roman Lasla Vegela stao je ceo prošli vek. Pripovedač, nekada pisac u pokušaju, i njegov sagovornik, stari fijakerista, pričaju svoje životne priče, kao i sudbine ljudi s kojima su živeli u Neoplanti. Fijaker lagano klacka

Da li je prošla istorija mržnje (Neoplanta)

U predstavi „Neoplanta“, novosadskog pozorišta „Újvidéki Színház“, reditelj Andraš Urban kao polazište uzima istoimeni roman Lasla Vegela (dramaturškinja Kata Đarmati), u kojem pisac kroz fragmentarne, labavo povezane epizode, ispisuje svojevrsnu intimnu istoriju Novog Sada. Likovi u romanu povezani su samim Novim Sadom kao mjestom dešavanja, a njihove sudbine uveliko su oblikovane istorijsko-političkim zbivanjima na tom

Fijaker stari kroz stoleće luta

Neoplanta Végel Novi Sad Újvidék