Subotica i Radomir Konstantinovic

Danas 30.06.05

Subotica, nekad varoš moderna i napredna: Radomir Konstantinović

Subotica – Stidim se onoga što je urađeno povodom dodele priznanja Počasni građanin, rekao je otprilike subotički književnik Oto Tolnai, a zaprepašćen je i zbunjen i književnik Laslo Vegel, kao i mnogi Subotičani odlukom komisije za dodelu tradicionalnog priznanja Počasni građanin da se iz predloga za nagradu eliminiše ime Radomira Konstantinovića, podredivši ga poslenicima estrade i sporta. (Uzgred, imena dobitnika, Josipa Gabrića i Kornelija Kovača, svakako su vredna priznanja, i niko ne osporava njihove zasluge, ali je problem neprepoznavanja značaja dela Radomira Konstantinovića vrlo veliki, i otvara pitanje duhovnog nivoa jedne od najevropskijih sredina u ovoj zemlji.) Jedino članovi komisije, Tamaš Korhec, Agošton Pribila Valerija, Kalman Kuntić, Svetislav Rajšić, Franjo Vujkov, Janoš Brener – nisu ni zbunjeni niti su u dilemi. Za njih je Radomir Konstantinović nepoznato ime, oni nisu ni imali šta reći povodom predloga. Kako se kasnije nezvanično saznalo, u komisiji je samo jedna osoba bila obaveštena o tome ko je i šta radi Radomir Konstantinović, dok je za ostale to bio potpuno nezanimljiv lik.
Kasnije je gradonačelnik Geza Kučera, odgovarajući na prozivke novinara, rekao, sve zastupajuči ideje demokratije i nezavisnosti rada komisije, da je ona delala “samostalno, objektivno i bez ikakvih političkih pritisaka”, što verovatno može značiti da je Konstantinović politički nepodobna ličnost, ali da njegov neizbor nikako nije posledica bilo čije intervencije. Informacije radi, treba citirati Lasla Vegela, koji kaže da je nužno veliko duhovno preispitivanje kako bi se shvatilo zašto ljudi koji su na ovim prostorima bili protiv nacionalizma, vandalizma i primitivizma i koji su po tome poznati u Evropi, ne dobijaju priznanje koje zaslužuju u svome rodnom gradu. Toliko o političkim pritiscima. S druge strane, predsednik dotične komisije Mihalj Sečei navodi da je problem u tome što predlagač, u ovom slučaju lokalna ministrica kult ure Ildiko Lovaš (smatrajući valjda da je za jednog Radomira Konstantinovića dovoljno navesti par redaka), nije navela dovoljno podataka, tako da članovi komisije nisu bili obavešteni o tome šta radi Radomir Konstantinović. Opcija da se u komisiju za dodelu takvih priznanja biraju ljudi koji su pročitali nešto više od obavezne školske lektire – nije razmatrana.
Da tragedija i sramota budu veće, lokalni parlament je odluku gotovo jednoglasno aminovao.
Subotica, nekad varoš moderna i napredna, čiji su tadašnji prvi ljudi umeli da evropski duh i kulturu dovedu do svojih građana, sve vodeći računa o interesu grada, danas očito ima parlament i komisije čiji pogled dopire samo do tarabe gradske čaršije. To je možda na neki način i pravo, ali tragično priznanje Kontantinovićevom krucijalnom delu “Filozofija palanke”.
I za kraj – nužno je ipak reći da je Radomir Konstantinović filozof, pisac i esejista, rođen u Subotici, da je autor “Filozofije palanke”, “Dekartove smrti”, “Mišolovke”, “Beketa prijatelja”, da je bio prvi predsednik uglednog Beogradskog kruga, da je član Akademije nauka i umetnosti BIH, i jedan od uvaženih evropskih intelektualaca.

J. K.