Iz centralizma je umnogome lakše uploviti u autokratiju

Autonomija.info – Laslo Vegel – 01. apr 2020 – utorak, 4. februar, 2020. Na književnoj večeri priređenoj povodom mog rođendana, u Radio Kafeu, pomenuo sam sve učestaliju pojavu fašističkih parola na zidovima zgrada. U redu, uvek ima i ovakvih ekstremista. Nisam zbog toga zabrinut, mene više brine to što policija uzalud vodi „intenzivnu” istragu –

Vladislava Gordić-Petković o Tišmi, o Šnajderu, i o Vegelu

Politika, 1. jula 2017. PROLAZAK IZMEĐU KAPI Vladislava Gordić Petković Na kraju romana Upotreba čoveka Aleksandra Tišme, preživela logorašica Vera Kroner čita emotivno burni dnevnik pred rat preminule Ane Drentvenšek: čita ga, kaže narator, na pozadini životnih surovosti koje su autorku zapisa zaobišle. Takva su čitanja lucidna, koliko i porazna. I mirnodopska egzistencija počesto je

Budućnost je već davno prošla

Fragmenti iz dnevničkih beleški: Do autoritarnih režima vodi put popločan izborima sreda, 5. jun 2019. Pristalicama već desetlećima kanonizovane hermetičke knjižvnosti toplo preporučujem roman Gustava Flobera Sentimentalno vaspitanje, u kojem defiluju i političke figure današnjice. Prema mom mišljenju, ovo Floberovo delo je i danas aktuelan politički roman. Oni koji razmišljaju u ključu čiste književnosti rekli

Novosadski Ferenc Gamp

Kritika Teofila Pančića o romanu Lasla Vegele Vreme, 1. jun. 2017 Vegelovska karnevalizacija istorije nije razuzdana i bučna nego prigušena, mučaljiva, melanholična Laslo Vegel: je Balkanska lepotica ili Šlemilovo kopile (preveo Arpad Vicko; Akademska knjiga, Novi Sad 2017), Ako je Neoplanta ili obećana zemlja, kaže negde njen pisac, bila roman o dolascima, o rastu, o

Živimo na rubu jer nismo dostojno sahranili prošlost

Kad nema demokratije dolaze autokratije, ljudi sami traže nekog lidera, pa pronađu jednog Orbana ili Vučića, kaže književnik Laszlo Vegel. Interju sa Laslom Vegelom Piše: Bojana Oprijan http://balkans.aljazeera.net/vijesti/laszlo-vegel-zivimo-na-rubu-jer-nismo-dostojno-sahranili-proslost Aljazeira. 15. 02. 2020. Laszlo Vegel, koji slovi za jednog od najvažnijih pisaca savremene mađarske i srpske književnosti, živi u Novom Sadu Nismo dostojno sahranili prošlost, životi

Razgovor bez voznog reda – Lupiga, 5. svibnja 2019. Razgovor vodio Nedim Sejdinović

https://www.lupiga.com/intervjui/razgovor-bez-voznog-reda-laslo-vegel-u-titoizmu-je-bilo-najgore-ono-sto-je-posle-njega-doslo Srednjo-istočno-evropska igra identiteta i kontroverzi, “sjaja i fašizma” – rodno je tlo i proznih, i dramskih, i esejističkih dela novosadskog književnika Lasla Vegela (László Végel). U javnim istupima, kao i u dnevnicima koje godinama predano piše, i u kojima razmatra kulturna, društvena i politička događanja u Vojvodini, Srbiji i Mađarskoj, ali i celom regionu

Laslo Vegel“: Prošlost je najveći problem u celom regionu“

Autor intervjua: Tatjana Nežić. Blic. 05.02.2020 https://www.blic.rs/kultura/laslo-vegel-za-blic-proslost-je-najveci-problem-u-celom-regionu/zt5sljl Kod nas je lakše postati i biti neprijatelj države nego se spotaći i pasti na ulici, kaže Laslo Vegel, čuveni književnik Novi Sad – toplo veče 1. februara. Prostrani zanimljiv kafe u centru Novog Sada prepun. Tačnije, nedovoljno prostran da primi sve zainteresovane koji su želeli da prisustvuju

Doba rasprodaje – Otvaranje jedne izložbe

Govor na otvaranju izložbe savremene fotografije podunavskog regiona „Umetnost i estetika intimnog“ Doba rasprodaje Dragi gosti, dragi prijatelji, dame i gospodo! Intimnost u umetnosti i u književnosti ponovo je aktuelna. Posle digitalne revolucije postavlja se pitanje, da li još postoji intimnost, i u kakvom je ona stanju. Da li je ona još moguća? Današnja politička

Novosadski Ferenc Gamp – Teofil Pančić o Balkanskoj lepotici

Vegelovska karnevalizacija istorije nije razuzdana i bučna nego prigušena, mučaljiva, melanholična

Laslo Vegel: Preko atara do zvezda

U Nemačkoj se njegove knjige prodaju u tiražima koji su i za ondašnje prilike izuzetni. U Austriji i Švajcarskoj drži predavanja. Mađarska ga je odlikovala i dala mu najveću državnu nagradu. U Novom Sadu, on je tek tihi, zamišljeni šetač na svakodnevnom putovanju po gradskim ulicama.  Stvarajući imaginarni prostor vojvođanske kulture, propustili smo priliku da poentiramo