Laslo VEGEL (Végel László), prozni i dramski pisac, esejista, kritičar, rođen je u Srbobranu 1941. godine.

Studirao je mađarski jezik i književnost na novosadskom, i filozofiju na beogradskom Univerzitetu.

Bio je novinar, član redakcije novosadskih časopisa Új Symposion i Polja, zagrebačkog Prologa; glavni urednik novosadske Tribine mladih; urednik subotnjeg kulturnog dodatka lista Magyar Szó (1971-1980); dramaturg Televizije Novi Sad (1980, otpusten 19929 ; stalni pozorišni kritičar lista Politika; koordinator novosadske kancelarije Fonda za otvoreno društvo (1994.2002). Od 2002 je zivi od knjizevnog rada.

Član Društva književnika Vojvodine, Drustva Lepe knjizevnosti (Budimpeste), Srpskog P.E.N. centra i Saveza novinara Madjarske.

  • Dobitnik je nagrade Mladost (za roman Memoari jednog makroa) (1969);
  • Oktobarska nagrada Srbobrana, 1985.
  • Oktobarska nagrada grada Novog Sada, nagrada za knjizevno stavaralastvo, 1988.
  • Ady Endre (za knjizevno stvaralastvo), (1993);
  • Nagrade Slobodne štampe (za knjigu eseja Odricanje i opstajanje),(1994);
  • nagrade Déry Tibor (za prozno stvaralastvo)(1995);
  • nagrade Jelenkor (za knjigu Eksteritorijum) (2000),
  • Zlatni povelje Predsenika republike Madjarske za celokupni knjizevni rad, (2000)
  • Nagrada Knjige godine (za Eksterritorium),(2001;
  • Nagrada Füst Milan, za knjizevno stvaralastvo (2003)
  • Pulitzerova nagrada – Budimpesta (2005),
  • Nagrada  1. Februara grada Novog Sada (2005)
  • Odlikovan je sa Oficirskim krstom Predsednika Repulike Madjarske (2005),
  • Magrada za kvalitet ćasopisa Mozgo vilag (2008) i
  • Nagrada Košuth (2009).
  • Nagrada Konstantin Obradović, 2012.
  • Nagrada Toša Manojlović, 2013,
  • Nagrada Domovina, 2013.
  • Počasni gradjanon svog rodnog mesta Srbobrana, 2016
  • Nagrada beogradskog LEX-a: Vitez poziva