Levica je u Srbiji odavno odumrla, nemamo ni istinsku konzervativnu desnicu, a pravi liberali su usamljena ostrva, pa je trenutni partijski sistem u Srbiji obična politička pomija, kaže Laslo Vegel.

Sa našim poznatim dramskim piscem, esejistom i kritičarem razgovarali smo neposredno posle predsedničkih izbora.

Šta ste mogli da zaključite iz onoga što ste čuli za vreme kampanje?

Zaključio sam da zapravo nismo birali predsednika, nego parlament, to jest vladu. A predsednik bi sad trebalo jednako da predstavlja i članove partije i vanpartijce. Naročito je ovim potonjima potrebna zaštita jer su vanpartijci u Srbiji najugroženija vrsta. Međutim, kako bi neko mogao da bude moralni kompas, kad su za vreme izborne kampanje reči letele kao otrovne strele?

Šta su nam onda novo doneli rezultati izbora?
Jedina pouka proteklih predsedničkih izbora ogleda se u zalasku sunca onog nacionalnog radikalizma koji nastupa u bakandžama i da je sve prihvatljiviji nacionalizam s leptir-mašnom. Partije ekstremne desnice zajedno nisu dobile toliko glasova koliko je osvojio pukim šegačenjem Preletačević Beli koji je izveo javnu politiku pred krivo ogledalo.
Kažete da nam nedostaje nezavisna srednja klasa…Jak građanski srednji sloj neutrališe udarce vlasti i onda ona malo pazi, ali ako njega nema, kao što je to nažalost slučaj u našoj zemlji, onda vlast ima odrešene ruke i mogu da urade sa narodom šta god hoće.

A intelektualci, pisci?

Alber Kami je govorio da su u istoriji pisci posmatrali kako se ljudi u areni bore protiv lavova, a da se posle Drugog svetskog rata ta situacija promenila. Sada se pisci u areni bore sa lavovima. Ko su naši lavovi? Ti lavovi su uvek vlast. Sada se reforme prave da bi ostalo sve po starom. A što se intelektualaca tiče, trenutno je na snazi pokušaj da se ispolitizuju intelektualci, umetnici i pisci koji su uvek bili u manjini u ovom našem “ekspres-turbo-kapitalizmu”. Intelektualci van partija su tragični ili komični i njihova reč se slabo čuje. Vlasti je više stalo do toga šta imaju da kažu starlete nego pisci i intelektualci koji ne pripadaju nijednoj stranci.


I, šta nas čeka posle ovih izbora?

I na prošlim izborima svi su obećavali bolji život, ta lepa budućnost je postala svojevrsna droga, dok su penzije i plate krenule silaznom putanjom, a cene – uzlaznom. Nova klasa gospodstvuje, siromašnima nudi nadu, bogati su bogatiji, siromašniji će biti još siromašniji.


Kako komentarišete proteste mladih?

Mladi sve češće odlaze iz Srbije, i to je jedan od razloga zašto danima protestuju. Nezadovoljni su rezultatima izbora, nezadovoljni su stepenom slobode medija, ali ih iritira i to što vlada samo obećava nova radna mesta, a ne drži reč. Na scenu stupa nova generacija, koja nije doživela rat, ili ako jeste, bilo je to u ranom detinjstvu. Oni spontano osećaju krizu tranzicionih političkih elita. Nije isključeno da će studentski bunt malaksati, ali, kao što obično biva, politička elita u taj čas gubi svoju moralnu legitimaciju – ocenjuje Vegel.